otmica
отмицаж. р.
EnСУЩ
-
(о человеке) похищениеPolicija istražuje otmicu biznismena. — Полиция расследует похищение бизнесмена.
-
(о транспорте) угон; захватFilm govori o otmici aviona. — Фильм рассказывает об угоне самолёта.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | otmica | otmice |
| Род. | otmice | otmica |
| Дат. | otmici | otmicama |
| Вин. | otmicu | otmice |
| Зват. | otmico | otmice |
| Твор. | otmicom | otmicama |
| Предл. | otmici | otmicama |