otac
отац/ǒtat͡s/ · м. р.
EnСУЩ
-
отецMoj otac radi kao lekar. — Мой отец работает врачом.Postao je otac prošle godine. — Он стал отцом в прошлом году.
-
(перен.) отец; основательVuk Karadžić je otac srpskog jezika. — Вук Караджич — отец сербского литературного языка.
-
(о священнике) отец; батюшкаOtac Nikola je krstio naše dete. — Отец Никола крестил нашего ребёнка.
В разговоре обычно говорят tata; otac звучит нейтрально или официально.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | otac | očevi |
| Род. | oca | očeva |
| Дат. | ocu | očevima |
| Вин. | oca | očeve |
| Зват. | oče | očevi |
| Твор. | ocem | očevima |
| Предл. | ocu | očevima |
Антонимы:
majka