oružje
оружје/ǒruːʒje/ · ср. р.
EnСУЩ
-
оружиеPolicija je kod njega pronašla oružje. — Полиция нашла у него оружие.Za nošenje oružja potrebna je dozvola. — Для ношения оружия нужно разрешение.
-
(в переносном смысле) оружие; средствоHumor je njeno najjače oružje. — Юмор — её самое сильное оружие.
Собирательное слово: oružje означает и одно оружие, и оружие вообще; «единица оружия» — komad oružja.
Синонимы:
naoružanje
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | oružje | oružja |
| Род. | oružja | oružja |
| Дат. | oružju | oružjima |
| Вин. | oružje | oružja |
| Зват. | oružje | oružja |
| Твор. | oružjem | oružjima |
| Предл. | oružju | oružjima |
Выражения
- položiti oružje — сложить оружие