oluja
олуја/olǔːja/ · ж. р.
EnСУЩ
-
буря; гроза; штормSinoć je bila jaka oluja i nestalo je struje. — Вчера вечером была сильная буря, и отключилось электричество.Oluja je oborila nekoliko drveća u parku. — Буря повалила несколько деревьев в парке.
-
(переносно) буря; взрывNjegova izjava izazvala je oluju na društvenim mrežama. — Его заявление вызвало бурю в соцсетях.U njoj je besnela oluja osećanja. — В ней бушевала буря чувств.
Синонимы:
bura
nevreme
vihor
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | oluja | oluje |
| Род. | oluje | oluja |
| Дат. | oluji | olujama |
| Вин. | oluju | oluje |
| Зват. | olujo | oluje |
| Твор. | olujom | olujama |
| Предл. | oluji | olujama |
Антонимы:
zatišje
Выражения
- zatišje pred oluju — затишье перед бурей