oblak
облак/ôblaːk/ · м. р.
EnСУЩ
-
облако; тучаNa nebu nema nijednog oblaka. — На небе ни облачка.Crni oblaci se skupljaju, biće kiše. — Собираются чёрные тучи, будет дождь.
-
(о дыме, пыли) облако; клубKamion je za sobom ostavio oblak prašine. — Грузовик оставил за собой облако пыли.
Oblak покрывает и русское «облако», и «туча».
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | oblak | oblaci |
| Род. | oblaka | oblaka |
| Дат. | oblaku | oblacima |
| Вин. | oblak | oblake |
| Зват. | oblače | oblaci |
| Твор. | oblakom | oblacima |
| Предл. | oblaku | oblacima |
Выражения
- biti u oblacima — витать в облаках