običaj
обичај/ôbit͡ʃaːj/ · м. р.
EnСУЩ
-
обычай; традицияKod nas je običaj da se gostu ponudi slatko. — У нас принято угощать гостя вареньем.Slava je stari srpski običaj. — Слава — старый сербский обычай.
-
(о человеке) привычкаOn ima običaj da ujutru trči u parku. — У него привычка бегать по утрам в парке.
В значении привычки часто употребляется конструкция «imati običaj da» + глагол.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | običaj | običaji |
| Род. | običaja | običaja |
| Дат. | običaju | običajima |
| Вин. | običaj | običaje |
| Зват. | običaju | običaji |
| Твор. | običajem | običajima |
| Предл. | običaju | običajima |
Выражения
- po običaju — как обычно