VOCAB.RS

običaj

обичај

/ôbit͡ʃaːj/ · м. р.

En
СУЩ
  1. обычай; традиция
    Kod nas je običaj da se gostu ponudi slatko. — У нас принято угощать гостя вареньем.
    Slava je stari srpski običaj. — Слава — старый сербский обычай.
  2. (о человеке) привычка
    On ima običaj da ujutru trči u parku. — У него привычка бегать по утрам в парке.

В значении привычки часто употребляется конструкция «imati običaj da» + глагол.

Синонимы:
navika tradicija adet
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.običajobičaji
Род.običajaobičaja
Дат.običajuobičajima
Вин.običajobičaje
Зват.običajuobičaji
Твор.običajemobičajima
Предл.običajuobičajima
Выражения
  • po običaju — как обычно
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0