VOCAB.RS

novčić

новчић

/nǒʋt͡ʃit͡ɕ/ · м. р.

En
СУЩ
  1. монета; монетка
    Ubacio sam novčić u automat za kafu. — Я бросил монетку в кофейный автомат.
    Hajde da bacimo novčić ko će prvi. — Давай бросим монетку, кто будет первым.
Синонимы:
kovanica
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.novčićnovčići
Род.novčićanovčića
Дат.novčićunovčićima
Вин.novčićnovčiće
Зват.novčićunovčići
Твор.novčićemnovčićima
Предл.novčićunovčićima
Антонимы: novčanica
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0