VOCAB.RS

naredba

наредба

/nǎːredba/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. приказ; распоряжение
    Vojnici su izvršili naredbu komandanta. — Солдаты выполнили приказ командира.
    Samo sam slušao naredbe šefa. — Я просто выполнял распоряжения начальника.
  2. (в информатике) команда
    Upiši ovu naredbu u terminal. — Введи эту команду в терминал.
  3. (официальный акт) постановление; предписание
    Ministarstvo je izdalo naredbu o zabrani okupljanja. — Министерство издало постановление о запрете собраний.

Обычные сочетания: izdati naredbu «отдать приказ», izvršiti naredbu «выполнить приказ».

Синонимы:
nalog komanda
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.naredbanaredbe
Род.naredbenaredaba
Дат.naredbinaredbama
Вин.naredbunaredbe
Зват.naredbonaredbe
Твор.naredbomnaredbama
Предл.naredbinaredbama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0