naredba
наредба/nǎːredba/ · ж. р.
EnСУЩ
-
приказ; распоряжениеVojnici su izvršili naredbu komandanta. — Солдаты выполнили приказ командира.Samo sam slušao naredbe šefa. — Я просто выполнял распоряжения начальника.
-
(в информатике) командаUpiši ovu naredbu u terminal. — Введи эту команду в терминал.
-
(официальный акт) постановление; предписаниеMinistarstvo je izdalo naredbu o zabrani okupljanja. — Министерство издало постановление о запрете собраний.
Обычные сочетания: izdati naredbu «отдать приказ», izvršiti naredbu «выполнить приказ».
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | naredba | naredbe |
| Род. | naredbe | naredaba |
| Дат. | naredbi | naredbama |
| Вин. | naredbu | naredbe |
| Зват. | naredbo | naredbe |
| Твор. | naredbom | naredbama |
| Предл. | naredbi | naredbama |