kosa
коса/kǒsa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
волосыOna ima dugu crnu kosu. — У неё длинные чёрные волосы.Moram da operem kosu pre izlaska. — Мне надо помыть голову перед выходом.
-
косаDeda još uvek kosi livadu kosom. — Дедушка до сих пор косит луг косой.
-
склон; отрогVikendica se nalazi na kosi iznad reke. — Дача стоит на склоне над рекой.
В значении «волосы» употребляется в единственном числе: «duga kosa» — «длинные волосы»; волосы на теле — «dlake».
Синонимы:
padina
strmina
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | kosa | kose |
| Род. | kose | kosa |
| Дат. | kosi | kosama |
| Вин. | kosu | kose |
| Зват. | koso | kose |
| Твор. | kosom | kosama |
| Предл. | kosi | kosama |
Выражения
- diže se kosa na glavi — волосы встают дыбом
- udarila kosa u kamen — нашла коса на камень