konj
коњ/kôɲ/ · м. р.
EnСУЩ
-
лошадь; коньMoj deda je na selu držao konje. — Мой дед держал в деревне лошадей.
-
(в шахматах) коньPojeo sam mu konja i dobio partiju. — Я съел его коня и выиграл партию.
-
разг. пренебр. (о человеке) болван; осёлŠta radiš, konju jedan? — Ты что творишь, болван?
Синонимы:
kljuse
ždrebac
pastuv
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | konj | konji |
| Род. | konja | konja |
| Дат. | konju | konjima |
| Вин. | konja | konje |
| Зват. | konju | konji |
| Твор. | konjem | konjima |
| Предл. | konju | konjima |
Выражения
- raditi kao konj — работать как лошадь
- trojanski konj — троянский конь