VOCAB.RS

koliba

колиба

/kǒliba/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. хижина; избушка; шалаш
    Vikend smo proveli u kolibi na Tari. — Выходные мы провели в домике на Таре.
    Pastir je živeo u maloj kolibi. — Пастух жил в маленькой хижине.
Синонимы:
kućica
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.kolibakolibe
Род.kolibekoliba
Дат.kolibikolibama
Вин.kolibukolibe
Зват.kolibokolibe
Твор.kolibomkolibama
Предл.kolibikolibama
Антонимы: palata, dvorac
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0