kolega
колега/kolěːɡa/ · м. р.
EnСУЩ
-
коллегаIdem na ručak sa kolegama s posla. — Иду обедать с коллегами по работе.Moj kolega je danas na bolovanju. — Мой коллега сегодня на больничном.
-
(об учёбе) однокурсник; сокурсникSreo sam kolegu sa fakulteta u tramvaju. — Я встретил однокурсника в трамвае.
Склоняется как существительные на -a, но согласуется в мужском роде: moj kolega; о женщине — koleginica.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | kolega | kolege |
| Род. | kolege | kolega |
| Дат. | kolegi | kolegama |
| Вин. | kolegu | kolege |
| Зват. | kolego | kolege |
| Твор. | kolegom | kolegama |
| Предл. | kolegi | kolegama |