kočija
кочија/kǒt͡ʃija/ · ж. р.
EnСУЩ
-
карета; экипажMladenci su se provozali kočijom kroz grad. — Молодожёны прокатились по городу в карете.Na Paliću turisti mogu da se voze kočijama. — На Паличе туристы могут покататься в экипажах.
Синонимы:
fijaker
kola
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | kočija | kočije |
| Род. | kočije | kočija |
| Дат. | kočiji | kočijama |
| Вин. | kočiju | kočije |
| Зват. | kočijo | kočije |
| Твор. | kočijom | kočijama |
| Предл. | kočiji | kočijama |