ivica
ивица/îʋit͡sa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
край; кромкаČaša stoji na samoj ivici stola. — Стакан стоит на самом краю стола.Ne staj na ivicu trotoara. — Не вставай на край тротуара.
-
(о местности) край; опушка; окраинаKuća im je na ivici šume. — Их дом на опушке леса.
-
(na ivici + род.) граньFirma je na ivici bankrota. — Фирма на грани банкротства.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | ivica | ivice |
| Род. | ivice | ivica |
| Дат. | ivici | ivicama |
| Вин. | ivicu | ivice |
| Зват. | ivico | ivice |
| Твор. | ivicom | ivicama |
| Предл. | ivici | ivicama |
Выражения
- na ivici nerava — на грани нервного срыва