VOCAB.RS

imovina

имовина

ж. р.

En
СУЩ
  1. имущество; собственность; активы
    Posle razvoda podelili su imovinu na pola. — После развода они поделили имущество пополам.
    Političari moraju da prijave svoju imovinu. — Политики обязаны декларировать своё имущество.
Синонимы:
vlasništvo imetak posed bogatstvo
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.imovinaimovine
Род.imovineimovina
Дат.imoviniimovinama
Вин.imovinuimovine
Зват.imovinoimovine
Твор.imovinomimovinama
Предл.imoviniimovinama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0