imam
имамм. р.
EnСУЩ
-
имамImam je predvodio molitvu u džamiji. — Имам руководил молитвой в мечети.Razgovarali smo sa imamom posle molitve. — Мы поговорили с имамом после молитвы.
Не путать с imam — «у меня есть» (форма глагола imati).
Синонимы:
hodža
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | imam | imami |
| Род. | imama | imama |
| Дат. | imamu | imamima |
| Вин. | imama | imame |
| Зват. | imame | imami |
| Твор. | imamom | imamima |
| Предл. | imamu | imamima |