gubitnik
губитник/ɡǔbitniːk/ · м. р.
EnСУЩ
-
проигравший; проигравшая сторонаU ovom sporu nema pobednika, svi su gubitnici. — В этом споре нет победителей, все проиграли.Radnici su najveći gubitnici privatizacije. — Рабочие больше всех пострадали от приватизации.
-
пренебр. (о человеке) неудачник; лузерNe želim da ispadnem gubitnik pred njom. — Не хочу выглядеть неудачником в её глазах.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | gubitnik | gubitnici |
| Род. | gubitnika | gubitnika |
| Дат. | gubitniku | gubitnicima |
| Вин. | gubitnika | gubitnike |
| Зват. | gubitniče | gubitnici |
| Твор. | gubitnikom | gubitnicima |
| Предл. | gubitniku | gubitnicima |