VOCAB.RS

gomila

гомила

/ɡǒmila/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. куча; груда
    Na stolu je gomila neopranih sudova. — На столе куча немытой посуды.
  2. (о людях) толпа
    Gomila ljudi je čekala ispred stadiona. — Перед стадионом ждала толпа людей.
  3. разг. (+ род.) куча; масса; уйма
    Imam gomilu posla ove nedelje. — У меня на этой неделе куча работы.
    Potrošili smo gomilu para na odmor. — Мы потратили кучу денег на отпуск.

Существительное после gomila стоит в родительном падеже: gomila knjiga.

Синонимы:
hrpa masa mnoštvo svetina
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.gomilagomile
Род.gomilegomila
Дат.gomiligomilama
Вин.gomilugomile
Зват.gomilogomile
Твор.gomilomgomilama
Предл.gomiligomilama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0