gomila
гомила/ɡǒmila/ · ж. р.
EnСУЩ
-
куча; грудаNa stolu je gomila neopranih sudova. — На столе куча немытой посуды.
-
(о людях) толпаGomila ljudi je čekala ispred stadiona. — Перед стадионом ждала толпа людей.
-
разг. (+ род.) куча; масса; уймаImam gomilu posla ove nedelje. — У меня на этой неделе куча работы.Potrošili smo gomilu para na odmor. — Мы потратили кучу денег на отпуск.
Существительное после gomila стоит в родительном падеже: gomila knjiga.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | gomila | gomile |
| Род. | gomile | gomila |
| Дат. | gomili | gomilama |
| Вин. | gomilu | gomile |
| Зват. | gomilo | gomile |
| Твор. | gomilom | gomilama |
| Предл. | gomili | gomilama |