duša
душа/dǔːʃa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
душаTa pesma mi je pala na dušu. — Эта песня запала мне в душу.Veruje da duša živi posle smrti. — Он верит, что душа живёт после смерти.
-
(обычно с отрицанием) душа; человекNa ulici nije bilo žive duše. — На улице не было ни души.
-
ласк. (в обращении) душа моя; милый; милаяDušo, jesi li gladna? — Милая, ты голодна?
В обращении используется звательная форма dušo.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | duša | duše |
| Род. | duše | duša |
| Дат. | duši | dušama |
| Вин. | dušu | duše |
| Зват. | dušo | duše |
| Твор. | dušom | dušama |
| Предл. | duši | dušama |
Антонимы:
telo
Выражения
- duša od čoveka — душа-человек; добрейшей души человек
- od sve duše — от всей души