drugarica
другарица/drûːɡarica/ · ж. р.
EnСУЩ
-
(о девушке, женщине) подруга; приятельницаIdem u bioskop sa drugaricom iz škole. — Я иду в кино с подругой из школы.Moja drugarica živi na Vračaru. — Моя подруга живёт на Врачаре.
-
разг. (в школе) учительницаDrugarica iz srpskog nam je dala mnogo domaćeg. — Учительница сербского задала нам много домашки.
-
устар. (как обращение) товарищDrugarice direktorka, sastanak počinje u deset. — Товарищ директор, собрание начинается в десять.
Мужской род — drug; «devojka» означает подругу в романтическом смысле.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | drugarica | drugarice |
| Род. | drugarice | drugarica |
| Дат. | drugarici | drugaricama |
| Вин. | drugaricu | drugarice |
| Зват. | drugarice | drugarice |
| Твор. | drugaricom | drugaricama |
| Предл. | drugaricu | drugaricama |