droga
дрога/drǒːɡa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
наркотикPolicija je u stanu pronašla drogu. — Полиция нашла в квартире наркотики.Počeo je da uzima drogu u srednjoj školi. — Он начал употреблять наркотики в старших классах.
Лекарство — lek, а не droga; droga означает только наркотик.
Синонимы:
narkotik
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | droga | droge |
| Род. | droge | droga |
| Дат. | drogi | drogama |
| Вин. | drogu | droge |
| Зват. | drogo | droge |
| Твор. | drogom | drogama |
| Предл. | drogi | drogama |