dokaz
доказ/dôkaːz/ · м. р.
EnСУЩ
-
доказательство; уликаNema nikakvog dokaza da je on kriv. — Нет никаких доказательств, что он виноват.Policija je na mestu zločina pronašla nove dokaze. — Полиция нашла на месте преступления новые улики.
-
(в математике) доказательствоProfesor nam je na tabli pokazao dokaz teoreme. — Профессор показал нам на доске доказательство теоремы.
Говорят dokaz za nešto или dokaz o nečemu: dokaz o uplati — подтверждение оплаты.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | dokaz | dokazi |
| Род. | dokaza | dokaza |
| Дат. | dokazu | dokazima |
| Вин. | dokaz | dokaze |
| Зват. | dokaze | dokazi |
| Твор. | dokazom | dokazima |
| Предл. | dokazu | dokazima |