VOCAB.RS

dokaz

доказ

/dôkaːz/ · м. р.

En
СУЩ
  1. доказательство; улика
    Nema nikakvog dokaza da je on kriv. — Нет никаких доказательств, что он виноват.
    Policija je na mestu zločina pronašla nove dokaze. — Полиция нашла на месте преступления новые улики.
  2. (в математике) доказательство
    Profesor nam je na tabli pokazao dokaz teoreme. — Профессор показал нам на доске доказательство теоремы.

Говорят dokaz za nešto или dokaz o nečemu: dokaz o uplati — подтверждение оплаты.

Синонимы:
potvrda argument svedočanstvo
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.dokazdokazi
Род.dokazadokaza
Дат.dokazudokazima
Вин.dokazdokaze
Зват.dokazedokazi
Твор.dokazomdokazima
Предл.dokazudokazima
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0