car
цар/t͡sâr/ · м. р.
EnСУЩ
-
царь; императорCar Dušan je vladao srednjovekovnom Srbijom. — Царь Душан правил средневековой Сербией.Ruski car je živeo u Sankt Peterburgu. — Русский царь жил в Санкт-Петербурге.
-
разг. (о человеке, похвала) молодец; красавчикHvala ti što si me povezao, car si! — Спасибо, что подвёз, ты молодец!
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | car | carevi |
| Род. | cara | careva |
| Дат. | caru | carevima |
| Вин. | cara | careve |
| Зват. | care | carevi |
| Твор. | carem | carevima |
| Предл. | caru | carevima |
Антонимы:
podanik
Выражения
- podajte caru carevo, a Bogu Božje — кесарю кесарево, а Богу Богово
- car je go — а король-то голый