VOCAB.RS

blagoslov

благослов

/blâɡosloːʋ/ · м. р.

En
СУЩ
  1. благословение
    Sveštenik je dao blagoslov mladencima. — Священник благословил молодожёнов.
  2. благословение; одобрение
    Venčali su se bez blagoslova roditelja. — Они поженились без благословения родителей.
    Šef mi je dao blagoslov za projekat. — Начальник дал добро на мой проект.
  3. благо; счастье
    Posle ove vrućine kiša je pravi blagoslov. — После такой жары дождь — настоящее благо.
Синонимы:
odobrenje
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.blagoslovblagoslovi
Род.blagoslovablagoslova
Дат.blagoslovublagoslovima
Вин.blagoslovblagoslove
Зват.blagosloveblagoslovi
Твор.blagoslovomblagoslovima
Предл.blagoslovublagoslovima
Антонимы: prokletstvo, kletva
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0