barbar
барбар/bǎrbar/ · м. р.
EnСУЩ
-
пренебр. (о человеке) варвар; дикарьSamo barbar može tako da uništi park. — Только варвар может так испортить парк.
-
(в истории) варварRim su na kraju osvojili barbari. — В конце концов Рим захватили варвары.
Синонимы:
divljak
prostak
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | barbar | barbari |
| Род. | barbara | barbara |
| Дат. | barbaru | barbarima |
| Вин. | barbara | barbare |
| Зват. | barbare | barbari |
| Твор. | barbarom | barbarima |
| Предл. | barbaru | barbarima |