VOCAB.RS

banda

банда

/bâːnda/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. банда
    Policija je uhapsila celu bandu lopova. — Полиция арестовала всю банду воров.
  2. разг. шутл. (о друзьях) компания; банда
    Cela banda se skupila kod mene u subotu. — В субботу вся наша банда собралась у меня.
Синонимы:
grupa družina klan
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.bandabande
Род.bandebanda
Дат.bandibandama
Вин.bandubande
Зват.bandobande
Твор.bandombandama
Предл.bandibandama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0